Sanja Popovic Pantić

Udruženje poslovnih žena – klub uspešnih dama

Doktor ekonomskih nauka, naučni saradnik centra za istraživanje razvoja nauke Instituta „Mihailo Pupin“, vodeći konsultant za žensko preduzetništvo posebno u oblasti malih i  srednjih preduzeća,  autor naučnih radova, učesnica u brojnim domaćim i stranim projektima, dobitnica mnogih priznanja. Čini se ipak da dr Sanju Popović Pantić najviše vezuju za Udruženje poslovnih žena Srbije čiji je jedan od osnivača a već dugi niz godina i predsednica. Nedavno su, po 11. put uručena tradicionalna priznanja  „Cvet uspeha za ženu zmaja“  najuspešnijim preduzetnicama. Utisci su se slegli i pravo je vreme da sa dr Pantić razgovaramo o ženskom preduzetništvu u Srbiji, danas .

 

M: Čini se, a u prilog tome i ovogodišnji izbor za „Ženu zmaja“ da su žene sve uspešnije u biznisu?

 

Mogu da kažem da su zaista naše preduzetnice sve bolje i bolje. Sve više se javljaju firme koje imaju izvoznu orijentaciju što je ohrabrujuće i negde najbolji pokazatelj da se kvalitet ženskog preduzetništva poboljšava. Osnovna kategorija, koju smo mi popularno nazvali  „najevropskija ženska firma“,  znači  da je firma izvozno orijentisana, da pruža usluge ili proizvode  konkurentne i na evropskom tržištu, da je inovativna, da  brine i o društvenoj zajednici, a posebno nam je važno da ima jedan pozitivan odnos prema ženama bilo da su kod njih zaposlene ili rade  projekte kojima pomažu i unapređuju položaj žena u svojoj lokalnoj zajednici.

Sve više firmi ima u zdravstvenom sektoru u kome smo kao zemlja, u smislu odnosa cene i kvaliteta, konkurentni. Zbog toga je zdravstvo, posebno kroz zdravstveni turizam, prepoznato kao privredna grana.

Kroz uvid u aplikacije koje nam stižu primećujemo da je sve veći broj uspešnih ženskih firmi u informacionim tehnologijama,  web dizajnu, dakle u sektoru kreativnih industrija. Uglavnom, na njihovom čelu su mlađe žene.  To je neki novi trend.  Zanimljivo je i da je najveća stopa održivosti ženskih biznisa, upravo u tim sektorima koji su zasnovani na informacionim tehnologijama i veštinama koje tržište traži.

 

M: Da li su sve boljim pokazateljima u sektoru MSP, uključujući i ženske firme doprineli i programi podrške kojih je poslednjih godina ipak više?

 

Što se tiče Udruženja poslovnih žena Srbije, mi kontinuirano pružamo usluge nefinansijske podrške. To znači obuke, radionice na razne teme koje su od interesa za preduzetnice bilo da su one na početku ili  su već u nekoj razvijenoj formi.  Kroz saradnju sa  Evropskom mrežom preduzetništva  pomažemo  firmama da razviju svoje inovacione kapacitete i da postanu konkurentnije na evropskom tržištu. Tu je i pomoć kod  zaštite intelektualne svojine, saveti kako pristupiti izvorima finansiranja  za inovacije,  izaći na  strana tržišta, povezati se sa potencijalnim partnerima u inostranstvu.  Naravno, za firme koje su na početku,  organizujemo radionice kako da naprave biznis plan , povezujemo ih sa drugim članicama. Posebno radimo na tome  da ih uključimo u lanac dobavljača. Početkom godine potpisali smo ugovor sa jednim od najvećih e-commerce portala o uključivanju naših članica u lanac dobavljača tog portala. To je posebno važno da bi te firme  bile održive i da imaju, kako da kažem, kontinuiran pristup tržištu. Plasman je, ne zaboravimo,  često mnogo veći problem od same proizvodnje. A i analize koje smo radili sa Privrednom komorom Srbije pokazuju da tu može zaista da se ostvari jedna WIN-WIN  saradnja.

 

M:  Prošlog meseca ste u okviru Udruženja osnovali Međunarodni klub poslovnih žena?

 

Žene iz dijaspore i inostranstva koje su upoznate sa našim radom, često su me pitale kako mogu da se učlane. Shvatili smo da postoji interes. Nakon 20 godina rada i pozicioniranja u Srbiji i regionu, imamo dovoljno kapaciteta da pokrenemo  Međunarodnu sekciju poslovnih žena. Treba na razne načine privući strane firme. Mi smo išli na win-win varijantu.Strane firme će imati lične benefite kod naših članica. Istovremeno, na taj način one će najbolje u svetu promovisati naše firme i udruženje.