Pirotski ćilim – zapis iz prošlosti za buduće generacije

Srbija ima mnogo vrsta ćilima ali se samo pirotski prepoznaje van granica naše zemlje. Zanatska zadruga za izradu ćilima i suvenira “Damsko srce” u Pirotu i njen osnivač i direktor Slavica Ćirić već devet godina ulažu napor da taj pirotski i srpski brend i njegovu izradu otrgnu od zaborava i afirmišu u svetu. Za dosadašnje zalaganje. ali i uspešno povezivanje kulture, tradicije i preduzetništva, Slavica Ćirić je prošle godine dobila laskavo priznanje “Cvet uspeha za ženu zmaja” Udruženja poslovnih žena Srbije u kategoriji “najbolji model zapošljavanja žena”.

Slavica Ćirić

Pre stotinak godina u Pirotu je bilo više od 5 000 tkalja. To je bila jedna od najvećih “fabrika” u tadašnjoj Evropi. Nažalost, ukidanjem dotacija za plaćanje doprinosa i poreza tkaljama, umetničke radionice počinju da se zatvaraju. “Videli smo da će ćilimarstvo da nestane sa ovih prostora. Tada smo odlučili da osnujemo zadrugu koja danas okuplja desetak tkalja”, priča za sajt “Menadžerka” direktorka Slavica Ćirić, imače vrstan poznavalac pirotskog ćilimarstva, tradicije duge više od pet vekova.

Nešto, srećom, ide na bolje. Pirotski ćilim je 2002.godine naporima Grada dobio zaštitu geografskog porekla proizvoda. UNESKO je 2012. godine proglasio znanje izrade pirotskih ćilima za nematerijalnu kulturnu baštinu. Crno na belo propisano je da pirotski ćilim ima 95 šara i 122 ornamenta. Pravi se isključivo od vune i to ne bilo koje, već od pirotske ovce, sorte pramenka, čija je vuna izuzetno elastična, oštra i jaka. Uz način izrade to garantuje dugovečnost od 100 godina, ili kako Piroćanci vole da kažu “ po 50 godina za svaku stranu”. Ćilimi mogu da se tkaju samo na pirotskom razboju. Po kvadratu ne mogu da budu teži od 1 200 grama. Lice i naličije su potpuno indentični. Šare moraju biti guste i simetrične, kao povučene olovkom a nemoguće je primetiti prekid niti.

ćilimarska zadruga „Damsko srce“

Kako tako savršena mašina nije izmišljena i dalje je jedino moguća ručna izrada. Radni dan gospođe Ćirić počinje u 6 ujutru i do uveče je u radionici. Malo preostalog slobodnog vremena posvećuje unucima Nastasiji i Vukašinu koji su joj neizmerna radost. Vešta tkalja (a da bi postala vešta, potrebne su godine učenja), za mesec dana, može da istka samo 80 cm ćilima. Kada se to sve uzme u obzir, razumljiva je i cena. Najskuplji mali ćilim (tzv. šustikla), “Kondićeva šara”, prodata je na aukciji za 32 000 dinara. Kupac nije žalio, jer kako je rekao, kupio je za generacije.

Posebno je ponosna na dva ćilima koja se koriste za postrojavanje Garde i doček visokih stranih delegacija. Ćilimi sa šarom “medaljon” dugački su tri i široki dva metra, a na njima je radilo osam tkalja iz zadruge „Damsko srce“ puna dva meseca. Šara “medaljon”, prvi put je rađena posle više od 50 godina, vrlo je specifična i zahtevna, namenjena je za posebne prilike a simbolizuje napredak i priznanje države.

„gugutka“

Ove godine u Dubrovniku su dobili Priznanje za doprinos razvoju preduzetništva u srednjoj i jugoistočnoj Evropi “Stvaratelji za stoleća” – za posebnu inicijativu. Partner su sa gradom Somborom, ambasadom Australije, Etno mrežom i NALED-om u projektu promocije pirotskog ćilimarstva. Zadruga je dobila “Priznanje za poseban doprinos prenošenja znanja o tradicionalnim tehnikama i pirotskom ćilimarstvu”, a direktorka Ćirić i lično “Priznanje za edukatora i mentora u klečanoj tehnici – ručno tkanje” koje dodeljuje Etno mreža.

S obzirom na brojne izložbe, nagrade, listu čekanja kupaca, pitamo da li smatra da je uspela? “Uspela sam u tome da se pirotski ćilim sačuva, da postane prepoznatljiv, da ljudi shvate da je to jedan od najlepših proizvoda koji Srbija ima i da je važno da se ćilimartsvo neguje”, odgovara gospođa Ćirić. Međutim, kaže, smatraće da je zaista uspela onda kada država učini konkretan korak i stare i umetničke zanate izdvoji u posebnu grupu i zaštiti.